Iz otvorenog kontejnera vire viškovi
stvarnosti, naslagani u sedimente.
Bruto vrednosti bez neto vrednosti.
Iz njih se može rekonstruisati istorija
današnjeg dana. Na poprečnom
preseku kontejnera videla bi se gomila
pepela, zatim spljeskani tetrapaci,
istruleli krompiri, koštice od kajsije,
istrgnute stranice porno magazina,
natrula daska sa dva eksera, omoti
od čokolade, soj suvog lišća,
ulubljene plastične boce, okamenjena
vekna hleba, kutije od lekova,
ispražnjeni upaljači i par preraslih
dečjih cipela. Na samom vrhu
nalazi se jedna polovina pocepanog
fotopapira. Prednja strana osakaćene
fotografije je umrljana ostacima
nekog pokvarenog ručka i na njoj
se ništa ne razaznaje. Ne zna se ni
gde, ni kada je načinjena. To je sada
komad papira bez slike, vremena i
sećanja. Ostatak koji će se reciklirati.
Zna se samo da je to vrh istorije
današnjeg dana. Ali, ako neko ne
bi bio isuviše gadljiv i ako bi
okrenuo fotografiju, na poleđini
bi video delove zapisa. Tu se nalaze
završeci ispisanih brojeva i reči koji
počinju na otcepljenom delu. Odmah
do ivice papira, taj zamišljeni arheolog
bi ugledao brojeve ... 92 i nešto niže,
završetak reči. Tamo piše: ... vek.